Nedelju dana pred ispit teraš inat knjizi tako što je ne gledaš, zaobilaziš u širokom luku, bacaš je što dalje od sebe, čekaš poslednji trenutak da joj priđeš, a onda krećeš da razmišljaš kako bi bilo savršeno da položiš taj ispit jer si samo jedan položio, kako bi bilo super da očistiš godinu ranije, kao i prošle godine, da možeš sa prijateljima da budeš okružen večeras dok uživaju na žurci, a ne da bdiš celu noć okružen skriptama i papirima... a onda pogledaš u sat i shvatiš da ti je ostalo manje od 24h do ispita i tad doživiš udarac bumerang knjige u glavu. Tek tada dobiješ motivaciju da učiš.
Inat nikome ništa dobro nije doneo, al` ja se ipak nadam oceni u indeksu. Nada poslednja umire.
