
Кад одрасли провале неку жешћу акцију својих питомаца, и унакрсним испитивањем и истраживањем уз коришћење метода које понекад потсећају на америчке CSI серије прецизно дефинишу и одреде главног кривца, његовом саучеснику у злочину постављају питање од кључне важности за решавање датог случаја.
Ово питање се најчешће поставља у присуству неутралних лица који би на њиховом примеру требало да се науче основама понашања и "смислу" пријатељства које ће касније у животу заиста свакодневно да примењују.
А чувено питање гласи: "Па ако би Пера скочио у бунар, је л' би и ти за њим?".
А што се тиче одговора, углавном настане тајац и све очи су упрте у саучесника. Он кратко ћути, склања поглед, гледа по ћошковима или у земљу и на крају се одлучи да ипак не каже истину која је афирмативна само и једино да би прекинуо агонију која се састоји од бескрајно дугих лекција и блама пред другима.
- Слушај сад добро шта ћу да те питам! Ако би Пера скочио у бунар, је л' би и ти за њим?!
(тишина)
- ... нннее...
- МОЛИМ, нисам чуо! Је л'ти маца појела језик... или можда ниси ништа доручковао јутрос?!
- НННЕЕЕ!
- Па наравно да не би...(:сав поносан:)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.