Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.
-Matori, šta ti to?
-Pauk na kompresovani vazduh.
-Jel Apatinska pivara promenila brend, pa im sad zaštitno lice pauk?! 'Esam ti dao pare da mi kupiš pivo, a ne to sranje?
-Ali viiidi gaaaa... (pritiska pumpicu i pauk skače)
-I pizda mu materina... daj meni malo...
Na buvljaku ima sve! Znam ljude koji su svoju decu kupili na buvljaku! Za ono čega nema na buvljaku može se sa sigurnošću tvrditi da ne postoji! Jedino je pitanje: odakle onda buvljak? Da li smo mi kupili naš buvljak na drugom buvljaku, i kako je nastao prvi buvljak? I šta je bilo prvo: buvljak ili tezga?
Mesto mnogih mogucnosti. Od toga da se izgubite u rulji, ukaljate u blatu ko prase (Pancevo) do toga da kupite nesto sto vam treba ili ne treba (cokolada, petarde, oklagija, brushalter, stap za pecanje, sesir, raspored casova, sladoled...). Preporucljivo je da sa sobom ponesete visak kesa i dozu pozitivne energije.
Pancevo, Novi Beograd...
Mala Azija i Daleki istok, samo bez nekoliko hiljada kilometara koji ih inače dijele.
Bilo je 7 sati kad sam ustao. Popi kafu, opravi se i krenu na buvljak u 8. U pola 9 već beja tam.
Na buvljak da biraš...sve što ti ne treba, odjedared ti trebuje...
Pogledao sam ponudu u prvi deo. Pošto sam numizmatičar-preprodavac (neki me zovu lopov, mada ja radije biram naziv diplomata i sposoban čovek) za mene tam neje bil ništa primamljivo.
Na drugi deo već beše bolja situJacija.
Naiđo na jednog cigojnera, da ne kažem pripadnika romske nacionalnosti, koji je imao na tezgu (tj na ceradu preko blato) edno petnaejes kovaničke.
-Pošto ovoj, pitujem gu ja
-Kume kolko bi dao?
-Reko dvajes.
-Pa aj.
Udalji se s tezgu uz saznanje da sam kupio 4 kovanice vrlo povoljno i da ću gi unovčim za 40 min, i da je moj lopovlu..., pardon, "sposobnos'" uspela i Cigana da nadmaši.
Uputi se prema pijac, gde se nalazi sedi, stari, penzionisani alkoholičar, poznat kao čiča. Čiča je bio iskusan prevarant, kog je malo koj umeo da zajebe i prejebe. Al ovaj put mi se sreća osmehnula. Njegov unuk je biJo na tezgu.
Super reko, on neupućen, ću omastim brk.
Uzedo 9x1 fening i krajcaru iz 1774. godinu.
-Pošto majstore?
-Bate daj 150.
-Jel može u centi? Ti će gi prodaš, a meni da ne stoji...
-Može....
I tako, em pokupi robu, em mu uvali gvožđuriju koju nedan normalan neće da uzme.
Zadovoljan, uputio sam se kući, sa fikcionalnih imaginarnih 160 dinara, koje bi trebalo da pretvorim u prave pare, za koje mogu da kupim pivo.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.