Mesto gde si pošao da kupiš cvikere, a vratio si se sa Sonijevim tranzistorom iz '87-e.
-Matori, šta ti to?
-Pauk na kompresovani vazduh.
-Jel Apatinska pivara promenila brend, pa im sad zaštitno lice pauk?! 'Esam ti dao pare da mi kupiš pivo, a ne to sranje?
-Ali viiidi gaaaa... (pritiska pumpicu i pauk skače)
-I pizda mu materina... daj meni malo...
Na buvljaku ima sve! Znam ljude koji su svoju decu kupili na buvljaku! Za ono čega nema na buvljaku može se sa sigurnošću tvrditi da ne postoji! Jedino je pitanje: odakle onda buvljak? Da li smo mi kupili naš buvljak na drugom buvljaku, i kako je nastao prvi buvljak? I šta je bilo prvo: buvljak ili tezga?
Gomila diplomata (lopova) koji ti tako iskusno i neosjetno uvaljuju svoje smece od robe, a ti koliko si glup se hvalis time kako si jeftino platio.
Gospodjo, to je odlicno, super!!!
Pokajacete se ako ne uzmete!
Italijansko, kvalitet!
Mesto gde se nabavljaju originali.
- Kume,kakav ti je ovaj kasetofon?
- Najbolja marka "Stereo" odgovara ciga.
- A ovaj drugi?
- Hitachi,orginal iz Nemaćku...
Kaže se za neku riby koja svima daje.
- Brate, ona je k'o buvljak... Svi su prešli preko nje.
Mesto mnogih mogucnosti. Od toga da se izgubite u rulji, ukaljate u blatu ko prase (Pancevo) do toga da kupite nesto sto vam treba ili ne treba (cokolada, petarde, oklagija, brushalter, stap za pecanje, sesir, raspored casova, sladoled...). Preporucljivo je da sa sobom ponesete visak kesa i dozu pozitivne energije.
Pancevo, Novi Beograd...
Mesto gde uvaljivači uvaljuju, manje iskusnim uvaljivačima, već uvaljanu robu.
Mjesto na kome mozete kupiti "original" patike za samo 20 evra
Kaze meni zena:
-Kod mene su kopije,idi kod Mikija (njen sin koji takodje tu radi) kod njega su originali.
Autobuska stanica na kojoj staje autobus 95 i od skora 89.
Postala je poznata po tome sto na njoj u autobus ulazi neprebrojiva masa baba i cegera.
Vozac: Paznja putnicima! Priblizavamo se Buvljaku, spremite svoje naoruzanje.
Mala Azija i Daleki istok, samo bez nekoliko hiljada kilometara koji ih inače dijele.
Bilo je 7 sati kad sam ustao. Popi kafu, opravi se i krenu na buvljak u 8. U pola 9 već beja tam.
Na buvljak da biraš...sve što ti ne treba, odjedared ti trebuje...
Pogledao sam ponudu u prvi deo. Pošto sam numizmatičar-preprodavac (neki me zovu lopov, mada ja radije biram naziv diplomata i sposoban čovek) za mene tam neje bil ništa primamljivo.
Na drugi deo već beše bolja situJacija.
Naiđo na jednog cigojnera, da ne kažem pripadnika romske nacionalnosti, koji je imao na tezgu (tj na ceradu preko blato) edno petnaejes kovaničke.
-Pošto ovoj, pitujem gu ja
-Kume kolko bi dao?
-Reko dvajes.
-Pa aj.
Udalji se s tezgu uz saznanje da sam kupio 4 kovanice vrlo povoljno i da ću gi unovčim za 40 min, i da je moj lopovlu..., pardon, "sposobnos'" uspela i Cigana da nadmaši.
Uputi se prema pijac, gde se nalazi sedi, stari, penzionisani alkoholičar, poznat kao čiča. Čiča je bio iskusan prevarant, kog je malo koj umeo da zajebe i prejebe. Al ovaj put mi se sreća osmehnula. Njegov unuk je biJo na tezgu.
Super reko, on neupućen, ću omastim brk.
Uzedo 9x1 fening i krajcaru iz 1774. godinu.
-Pošto majstore?
-Bate daj 150.
-Jel može u centi? Ti će gi prodaš, a meni da ne stoji...
-Može....
I tako, em pokupi robu, em mu uvali gvožđuriju koju nedan normalan neće da uzme.
Zadovoljan, uputio sam se kući, sa fikcionalnih imaginarnih 160 dinara, koje bi trebalo da pretvorim u prave pare, za koje mogu da kupim pivo.
