Buvljak

Bilo je 7 sati kad sam ustao. Popi kafu, opravi se i krenu na buvljak u 8. U pola 9 već beja tam.
Na buvljak da biraš...sve što ti ne treba, odjedared ti trebuje...
Pogledao sam ponudu u prvi deo. Pošto sam numizmatičar-preprodavac (neki me zovu lopov, mada ja radije biram naziv diplomata i sposoban čovek) za mene tam neje bil ništa primamljivo.
Na drugi deo već beše bolja situJacija.
Naiđo na jednog cigojnera, da ne kažem pripadnika romske nacionalnosti, koji je imao na tezgu (tj na ceradu preko blato) edno petnaejes kovaničke.
-Pošto ovoj, pitujem gu ja
-Kume kolko bi dao?
-Reko dvajes.
-Pa aj.

Udalji se s tezgu uz saznanje da sam kupio 4 kovanice vrlo povoljno i da ću gi unovčim za 40 min, i da je moj lopovlu..., pardon, "sposobnos'" uspela i Cigana da nadmaši.
Uputi se prema pijac, gde se nalazi sedi, stari, penzionisani alkoholičar, poznat kao čiča. Čiča je bio iskusan prevarant, kog je malo koj umeo da zajebe i prejebe. Al ovaj put mi se sreća osmehnula. Njegov unuk je biJo na tezgu.
Super reko, on neupućen, ću omastim brk.
Uzedo 9x1 fening i krajcaru iz 1774. godinu.
-Pošto majstore?
-Bate daj 150.
-Jel može u centi? Ti će gi prodaš, a meni da ne stoji...
-Može....

I tako, em pokupi robu, em mu uvali gvožđuriju koju nedan normalan neće da uzme.

Zadovoljan, uputio sam se kući, sa fikcionalnih imaginarnih 160 dinara, koje bi trebalo da pretvorim u prave pare, za koje mogu da kupim pivo.