Завршетак реченице који се односи на одбијање предлога, императива,или начина обраћања саговорника, са сугестијом да саговорник учини предложену радњу своме оцу, или да се истом обрати једнаким тоном.
- Где си, Муса, лепа ти фризура!
- Шта зајебаваш? Како се ти то мени обраћаш, клинац? Причај тако с ћаћом својијем, ес чуо!?
- Шта бацаш мрве од ручке са терасе!? Да те више нисам видео!
- Па шта да радим са овим остатком, него да га бацим!?
- Бацај га ћаћи своме!
- Кад будем екстра богат, ја ћу мало да се иживљавам са девојкама! Значи, да буде обрнуто! Зазвецкам кључевима бенџе, оне око мене, а ја им кажем: МРШ! Категорички! Бјежи, акрепе!
- А да је врх риба?
- И да је врх! Све да им вратим!
- Шта сереш, као одбио би да ти дође екстра риба и завапи: хоћу да ти пушим, хоћу да ти пушим! И шта би ти рек'о?
- МРШ! Пуши ћаћи своме! ( истинит дијалог. Поздрав, куме.)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Meni ova omiljena.
Ide u omiljene.
Fala vi. Pijani drugovi su vazda bili nepresušni izvor izlivanja originalnih gluposti.