Završetak rečenice koji se odnosi na odbijanje predloga, imperativa,ili načina obraćanja sagovornika, sa sugestijom da sagovornik učini predloženu radnju svome ocu, ili da se istom obrati jednakim tonom.
- Gde si, Musa, lepa ti frizura!
- Šta zajebavaš? Kako se ti to meni obraćaš, klinac? Pričaj tako s ćaćom svojijem, es čuo!?- Šta bacaš mrve od ručke sa terase!? Da te više nisam video!
- Pa šta da radim sa ovim ostatkom, nego da ga bacim!?
- Bacaj ga ćaći svome!- Kad budem ekstra bogat, ja ću malo da se iživljavam sa devojkama! Znači, da bude obrnuto! Zazveckam ključevima bendže, one oko mene, a ja im kažem: MRŠ! Kategorički! Bježi, akrepe!
- A da je vrh riba?
- I da je vrh! Sve da im vratim!
- Šta sereš, kao odbio bi da ti dođe ekstra riba i zavapi: hoću da ti pušim, hoću da ti pušim! I šta bi ti rek'o?
- MRŠ! Puši ćaći svome! ( istinit dijalog. Pozdrav, kume.)
