Put kojim se redje ide još od 11.veka. Preko 200.000 ljudi iz celog sveta godišnje dodje u Santiago.
Opevan je, opisan, oslikan i ekranizovan.
Za neke je avantura, za neke hodočašće, popunjavanje praznine u životu ili obično pešačenje.
Postoji nekoliko različitih trasa ali se sve na čudesan naičin završavaju u Santiagu. Jači i odlučni će sa rancem na ledjima gaziti utabanim stazama najmanje mesec dana. Za stare, bolesne i razmažene je kilometraža svedena na minimum
Put ima svoja pravila. Zahvaljujući peregrino pasošu (credencial) po povlašćenim cenama se može noćiti u albergama.
Na putnike (peregrinose) deluju čudne sile. Niko ne moće izgubiti, ali može sam sebe pronaći. Mnogi odustanu nakon povrede, bolesti, upale mišića, plikova na stopalima ili loših vremenskih uslova. Neki su zauvek ostali na Caminu. Peregrinosi iz Srbije se broje prstima jedne ruke.
Kamino nudi odgovore na mnoga pitanja ali i postavlja nova.
Na put se kreće sa jasnim ciljem. Često se ispostavi da je ostvarenje cilja bleda senka u odnosu na sveukupnu dobrobit.
Nikome se putovanje ne završava sa povratkom u svoju državu, dom i porodicu.
