45 minuta provedenih u besmislenoj jurnjavi, koja liči na sve samo ne na čas. Dječaci obično igraju fudbal(čitaj trče ko muve bez glave), dok djevojčice igraju odbojku(čitaj skaču okolo i mlate rukama). Štreberi obično provedu čitav čas na klupi sa izgovorom da ih boli glava/noga/stomak. Bilo šta da se igra glavni rmpalija je uvijek kapiten i ujedno sudija.Jedina prednost kad ti je zadnji čas fizičko jeste da te nastavnik ranije pusti kući.
- Đole,što ti ne igraš?
- Nastavniče boli me glava.
- Pa zar nisi rekao da si uganuo nogu?
- Pa kad sam pao bubnuo sam glavom o beton,a počinje i da me boli stomak...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.