Najveća noćna mora svakog konobara. Koliko Vam se puta desi da ste nešto pojeli u restoranu a žeđ ne može da Vam utoli poslednji gutljaj koka kole ili piva?
Tada, molite konobara za čašu vode.
Već po njegovom izrazu lica vidite da mu nije nimalo drago što vi imate toliko želja a on još nije proverio sve tikete na teletekstu.
Dosadni gosti.
Ma mi smo krivi, mi smo govna!
I onda kad se konačno seti i donese tu pišljivu čašu vode, smrkute face kao da ste mu izbili poslednji dinar iz džepa, posle prvog gutljaja dođe Vam da se obesite.
U najboljem slučaju, dobili ste čašu hladne česmuše u kojoj se hlor još uvek nije slegao.
U malo gorem slučaju, voda je topla kao kamilja mokraća.
U najgorem slučaju, dobijate prljavu čašu a po vrhu pluta neka muva koja se i dalje koprca.
-Kelner, izvini, može čaša vode?
-Odma' dođe.- A sebi u bradu - ''hoćeš i muzičku želju, nanu li ti naninu?''
Posle pola sata:
-Izvol'te.
-Hvala. (Glb, glb, glb) U jebote! Pa jel ovo voda iz bojlera?
-Ajde sine, Rosa u flašici je 100 dinara. Znam te iz kladže, igraš tikete od soma i po a štekaš se za vodu.
Hohoho.