Besmislenost postojanja zipovana i sklonjena u jedan izraz, korišćen u opisu osobe koja uživa u životu kao kamobodžansko detence na desetodnevnom postu, lišene volje za istim, hirurški oslobođene ikakvim vidom aspiracije, napredovanja, uživanja u malim stvarima i ushićenju samog bitisanja.
Paradoksalno, ovakav ljudski primerak pokazuje mazohističke sklonosti, te odbija da jednostavno završi sa svojom bednom egzistencijom ekvivalentnoj životarenju nacionalne manjine u Kini, pa bivajući svakodnevno odbacivan kao demo bend protkan zvukom gitare među kraljevstvom umilnih zurli, i dalje nastavlja da pati nadajući se bar kojem životnom dostignuću, pod uslovom da mu se sam dobaulja ispred vrata i raširi noge poput Šeroun Stoun na spidu u reklesnom seksualnom pohodu na holivudske intelektualce.
-E, čuo sam se sa one tri raspale devojčice, biće veselo večeras. Ti, Zlajo i ja, vesela trojka večeras baca Roka Silfređija i Rona Džeremija u senku lošeg kundačenja.
-Pa, čini mi se da ćemo morati da podelimo jednu.
-Ne seri da Zlajo opet maši ziceraj, koji mu je kurac, erekcija mu se tempira k'o prirodna erupcija Vezuva, taj jebe jednom u po' milenijuma, hajde zovi ga i reci mu da ne zajebava.
-Jok, neće brate i to ti je, ništa od njega, čeka čitulju u novinama.
