Čekalac

Постоји то занимање које се зове чекање.
Када те промовишу у чекаоца, можеш да кажеш да имаш своје занимање, свој позив, да си оформљен и стабилан, и да имаш будућност.

Класични чекаоци чекају стопалима или стомаком, никада главом.
Чекање главом је ипак најстарији облик чекања, својствен углавном неким мистичним скупинама са далеког истока.
Слепоочницама се хода, челом се чека, свако ће ти то рећи.

Но, вас занимају чекаоци каријеристи, никако туђини одани молитви и запостављању ткива.
Када се домогнеш тог племенитог позива, следећи корак је успостављање мужевности.
Дакле, ти мораш да будеш мужеван и зрео, духовит на предвидив и прихватљив начин, склон демонстрирању ауторитета или улизивачког менталитета, у зависности од прилике и особе.
Мораш да будеш поносан на свој позив, на своју каријеру.
На славама, свадбама и сахранама, реченице започињеш са: "У моје време ...", "Кад сам ја чекао ... ", "Некад је чекање било такво и такво, а данас ..."
Онда сви увиде озбиљност твог позива и причају између себе: "Он се баш начекао".

- Жена чекаоца

Жена чекаоца по правилу долази из руралних средина, евентуално приградских насеља.
Има целулит, велике сисе и стомак, саобраћајну дозволу, кредит у банци, подгојену ћерку са свињском фацом.
Тј, тако изгледа између, не знам, 6-8 па до 13-15 године.
Додај ту и клемпаве уши и ретку, масну косу.
Жена чекаоца на свадбама, сахранама и славама разговор започиње речима: "Мој човек, мој чекалац ..."

- Чекање главом

Одлучио сам да ипак измислим нешто и о овоме, да не остане кратка дефиниција.

За чекање главом потребно је да тело буде потпуно умртвљено.
Не знам да ли си знао, али свако тело поседује сопствено време, различито од овог "општег времена" које као нешто меримо и коме се клањамо.
Изузетак од овог правила је управо тело оваквог чекаоца.
Оно је лишено времена, самим тим лишено и болести и пропадања.