Деца, у доба рата. Кнедла у грлу војника, у доба мира.
Причао ми је својевремено мој покојни деда (и ту је причу касније понављао више пута) како су о јесени 43' усташе са лица Земље збрисале један српски заселак подно планине Комић у Лици, уствари неких 50-ак километара од његовог родног села а које је и само задесила судбина овог из приче, додуше већ почетком те 43' године. И док су се усташе у селу мога деде морале задовољити "само" паљењем кућа и сеоске цркве а како је становништво избегло одатле 2 дана раније, у овом потоњем напад је уследио током ноћи те је народ тврдоглав на одлазак са својих огњишта практично био затечен на спавању. Мој деда је иначе за живота био подоста хладан човек, груб и тврд попут каквог камена из родног му крша, али би му се на овом месту у причи увек згрчила доња усна и он би је, потпуно несвестан тог покрета, кришом загризао...вероватно да се тај грч не би развио у нешто, не дај Боже, озбиљније. Уствари - мој деда је био припадник партизанског одреда који је наишао на крв и пламен што су усташе биле оставиле за собом. "Ајде што су бабетине и деда-прдоње, имали су када живјети" - рекао би, "ајде што су жентураче, њих ће увјек бити...ал' што заклаше чељ...", заустио би и никад до краја не би изговорио ту помало рогобатну реч, реч коју је само тада убацивао у говор а иначе би говорио "дјеца"...
Збирна именица (јдн. чељаде) која означава људе или људска бића, без обзира на пол, боју коже, верску, националну или било коју другу припадност.
Реч лишена било каквих негативних конотација. Етимолошки веома блиска енглеској речи "child" (дете), украјинској "челядь" (слуге) и мађарској "család" (породица). Често се и у српском језику користи у значењу "породица, укућани".
За поближе одређивање речи "чељад", користе се следећи придеви:
- мушка
- женска
- старија
- млађа
- ситна (ситна чељад - деца)
- крупна (крупна чељад - одрасли)
- бијесна ("Ђе чељад није бијесна, ни кућа није тијесна")
- кућна
- домаћа
- божја
- заклана
...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.