Ako je sudeći po propagandnom materijalu koji se vrti na svakom kanalu, to je jedna uflekana majica koja nije oprana Arielom. Može tvoja drugarica da skoči u vatru za tebe, može da pojede tri kolača da ti ne bi pala u iskušenje pošto si na tri hiljade petoj dijeti, može da ti pokloni Ekšnmena (koji je triput lepši od Kena, da se razumemo), može da te spase od zmajeva (veća opasnost da te opsedaju ako si devica), kad već nema prinčeva, ali ako ti uzme majicu, ufleka i ne vrati, sve se to poništava.
-Mama, ona mi još nije vratila majicu, kakva je to drugarica?
tužan saosećajan pogled mame
u međuvremenu u kući Marine, devojke koja nije vratila majicu
-Evo mama, je l' ti bolje? Izlečićeš se ti od tuberkuloze, ne brini. Spremila sam ručak, odvela Bojana, Milana i Milicu na spavanje, išla sam juče prodavala šibice na trgu, zaradila sam nam danas za večeru. Mislim da ću imati vremena za domaći, ali sve mi se čini da nešto stalno zaboravljam.
u školi, Nataša sreće svoju, već bivšu najbolju drugaricu Marinu
-Pričala sam dugo sa mamom, i obe smo se složile da ti ne zaslužuješ moje prijateljstvo. Zadrži majicu, ali nikad mi se više nemoj obraćati, ti si nikakva drugarica. Prepisaću domaći od nekog drugog!E, pa nema, Marina, da si Ariel na vreme koristila sa drugaricom bi bila!
*Inspirisano Džokurovom kritikom flafičanluka u reklamama.
