Ono što smo mi u ratu dobijali kao užinu u osnovnoj školi.
Super je bila ta užina kad je hljeb bio vruć...
Na velikom odmoru smo se igrali sa bombama. Vadili smo osigurače iz njih, da bismo ih nekako oslobodili upaljača. Tako se dobija tzv školska bomba koja je, opet, bila idealno sredstvo za zajebanciju na sledećem malom odmoru...
Evomene, retko dobar opis teškog detinjstva.
Naježim od ovakve istine.
Retko kad imam priliku da čujem/pročitam ovako nešto. Taj rat je za mene bio daleko. Samo sam ga gledala na TV-u i nisam nikoga imala ko je bio na bilo koji način ugrožen ratom.
Naravno, kasnije se priča sastavljala u mojoj glavi (o tome kako je zaista bilo)-ne mislim na TV izdanja vesti, dokumentarce i ostalo, nego na lična iskustva. Još uvek se sastavlja.
Nakon zakona o saobraćaju, fejsbuka i slenga, ovako nešto je prava svar. Hvala ti.
joj ljudi, sta vam je, kakve suze, kakvo tesko djetinjstvo... nisam ovo trebao ni pisati :-)
igranje sa bombama je bas bilo super. jebi ga, da je opasno-jeste, ali kako bi Amerikanci rekli: Nou pejn, nou gejm :-)
zaboravio sam gore napisati jos jednu gotivnu stvar iz rata. mobilizacija svih muskaraca, pa tako i nastavnika (kada na jednom od frontova zagusti) je znacilo i privremeni raspust, ma milina...
Gledano ocima djeteta koje ide u osnovnu skolu - rat izgleda tako.
naravno, kod mene nije bilo granata, snajperista i tih sranja (jeste bilo pucanja nekih 7-8 dana, na samom pocetku rata, dok nije osvojen grad. e tad sam se posteno usro od straha!)
Samo .suza. ' Za def +. Suza sto su nas napujdali jedne na druge.
Ooooooooooooj Politiko dete ti mrtvo mrtvo jebem. Boli me kurac dal si edo dal si ramzes brate napio bi se stobom (ako nisi nezgodan na picu). Plakao bi ko malo dete. ( Al ne daj da ti vide suze zlatne su. <ovo ja sam sebi)
Svi su mente koji ratuju . Ovo je bilo emotivno.