Cigani na bazenu

Летњи хит на базену. Разлог зашто једна трећина популације никад не иде на базен. Друга трећина бежи од њих на базену као гето црња кад га полиција примети да дилује вутру на ћошку, док се остали људи не грозе толико, али ипак за сваки случај одраде шестоструко детаљно туширање после дана проведеног на купалишту.

"Нисам расиста, али зато цигане не подносим" став је око 90% људи који су бар једном у животу дошли у контакт са припадницима ромске националности. У преводу, боли ме туки, нека раде шта хоће, не мора нико да их истреби, али нека ми се не приближавају, ако им је стало до живота. На страну приче типа "Јесте, али нису сви такви, ми смо имали једног Северџана у одељењу у основној, много добар лик из (кол'ко-кол'ко) уљудне породице", али је општи утисак да је хигијена просечног ганција који скупи 200 кинти за упад на базен далеко испод нормалног нивоа, и да за разлику од нас "чистих" који долазимо на базен због релаксације и да побегнемо од врућине, они ипак долазе и да би скинули штроку са себе. Добро, не сву штроку, бар онај први слој.

Сва срећа па и они сами некако схватају да их већина не-цигана не воли, па лепо нађу неки ћошак у базену, или се пак сместе у онај средњи базен, па тамо скачу једни другима по главама, ломе руке, ноге и главе, праве ласте, даске и остале лудорије како би доказали своју мушкост и одушевили припаднице женског пола које су за тај дан специјално пазариле бикиније са тиграстим шарама на локалном јацпију за 300 кинти.