Ciganska inventivnost

Све почиње путовањем једне омање породице од њих десетак возом у печалбу на море. Систем утврђен-заузму све могуће смрдљиве WC-ове и не излазе. Уколико дође пајкан, куме, моле, понижавају се, пузе, клече, љубе ноге док му не досаде. И онда кад их пусти иза леђа му "јебу маму цигањску". А онда лето, море, шеталиште. Као што то обично бива, сви туда шетају и као такво је најатрактивније место за посао. Схватили су то они међу првима. С краја стазе надомак МекДоналдса седи само и куња голуждраво циганче од 4-5 година, а испред њега натпис на масном картону-"Помозите ми молим Вас, глувонем сам од рођења, Бог ће Вам бити захвалан". Као и сви, и ја сам пролазио туда, и као и сви, и сам сам се сажалио на дете, и како то иде, "уделио нешто". И после неких сат и по обилазио сам нови круг. Натпис исти, друго дете. Чак и другог пола. Заинтригира то мене и реших да останем мало и размотрим ситуацију. Кад после неких пола сата долази Циганка и рече:"Ајде бе Жаклина, устај бе. Прави место за бату.Са' ће мало Арсен да ради, па сека Санела". На "радно место" се пресели друго детенце, чини ми се још мало млађе, а "глува" Жаклина послуша маму и заједно са њом правац Мек. И ја за њима. Улази Циганка и онако са врата:"Ало, конобар, дајте ми кромпирићи." Кад се утом јави и "немушта" Жаклина:"Мамо, 'оћу и ја". "Ма може сине"-узврати ова. "Конобар бе, два комада! И да, Биг Мекови за господу испред, на мој рачун." А "господа", њих десетак магарчина нерадничких од 20 до 45 година чекају "Биг Мекови", мама части. Има се, може се.