Nešto što ne biste nikada smeli da potcenjujete. A ako mislite da ste sve videli i čuli, varate se. Da budem iskren, ne smeta meni njihovo patentirano "snalaženje", već što su u svakoj novoj "misiji" glavni "operativci" sama deca. Ovo je samo jedan primer od toliko viđenih...
Sve počinje putovanjem jedne omanje porodice od njih desetak vozom u pečalbu na more. Sistem utvrđen-zauzmu sve moguće smrdljive WC-ove i ne izlaze. Ukoliko dođe pajkan, kume, mole, ponižavaju se, puze, kleče, ljube noge dok mu ne dosade. I onda kad ih pusti iza leđa mu "jebu mamu ciganjsku". A onda leto, more, šetalište. Kao što to obično biva, svi tuda šetaju i kao takvo je najatraktivnije mesto za posao. Shvatili su to oni među prvima. S kraja staze nadomak MekDonaldsa sedi samo i kunja goluždravo ciganče od 4-5 godina, a ispred njega natpis na masnom kartonu-"Pomozite mi molim Vas, gluvonem sam od rođenja, Bog će Vam biti zahvalan". Kao i svi, i ja sam prolazio tuda, i kao i svi, i sam sam se sažalio na dete, i kako to ide, "udelio nešto". I posle nekih sat i po obilazio sam novi krug. Natpis isti, drugo dete. Čak i drugog pola. Zaintrigira to mene i reših da ostanem malo i razmotrim situaciju. Kad posle nekih pola sata dolazi Ciganka i reče:"Ajde be Žaklina, ustaj be. Pravi mesto za batu.Sa' će malo Arsen da radi, pa seka Sanela". Na "radno mesto" se preseli drugo detence, čini mi se još malo mlađe, a "gluva" Žaklina posluša mamu i zajedno sa njom pravac Mek. I ja za njima. Ulazi Ciganka i onako sa vrata:"Alo, konobar, dajte mi krompirići." Kad se utom javi i "nemušta" Žaklina:"Mamo, 'oću i ja". "Ma može sine"-uzvrati ova. "Konobar be, dva komada! I da, Big Mekovi za gospodu ispred, na moj račun." A "gospoda", njih desetak magarčina neradničkih od 20 do 45 godina čekaju "Big Mekovi", mama časti. Ima se, može se.
