Cimer koji svira gitaru

Студираш дуже време. Матори ти серу, а и тебе већ срамота. Загрејеш столицу и зачас даш тих пар испита што ти остало. Постанеш дипл. Није мала ствар. Запослиш се. Након метар дана, не чекаш више будилник, сам се будиш. Након два, уљудиш се, стално си у кошуљама, кад затреба, ту је и кравата, али ређе, ипак си две године приправник, имаће времена за кравату. Након три месеца, ти се можеш опуштено сматрати запосленим.
На послу ти фино, за то си и учио, али и напорно. Треба све написати, сваког саслушати, свуда стићи. Некако и стигнеш све.
Одеш једно вече код ортака који и даље студира. Живи са још њих троје, прави студентски стан. Одмах се износи алкохол. Они пале и траву, али ти ниси у том фазону. Након што су они своје одрадили, а ти попио још мало, цимер твог ортака доноси гитару.
Очи ти се зацакле на његов Мартенс, хваташ га као да је напаљена пијана Хрватица и кренеш да свираш. Смета ти кошуља, одмах је скидаш и бацаш, остајеш само у силеџијки. Цимер вади и другу гитару коју има "за сваки случај", јер зарађује свирајући по кафанама.
Свирате као ненормални. Дип Прпл, Пинк Флојд, Шобић, све домаће и све страно. Прсти ти бриде, али није фрка.
Зачас дође један увече. Полупијан узимаш кошуљу, облачиш се и крећеш. Ипак се сутра ради, а ти си савестан, шта ћеш.
Успут капираш да си ујутро награбусио, али није фрка. Смешкаш се и откопчаваш задње дугме кошуље које те гуши, ко зна због чега.