Cinkaros

са њима се прво срећемо у школи...то су већином она "златна" и "добра" дјеца,која већином имају најбоље оцјене и најбоље владање (иако не мора да значи),и увијек када се деси неко срање у учионици учитељица дозна да сте га ви и два друга направили од дотичног златног дјечака или дјевојчице...и ајде извуче вас само што сте и ви одличан ученик иначе би добили по десет "шиба" по рукама,а некада ни то што имате скоро све петице вас не извуче...
онда мало нарастете и почнете да блејите по улици,пуким случајем тај исти дјечак или дјевојчица одрасте и види вас како се тучете са ликом који вам је опсовао мајку,и тако док туча траје однекуд се појављује марица и идете у `апс...док се ваш "златни" другар загонетно смјешка...
онда у четвром средње шарате зид на улазу у школу,да би једноставно оставили траг да сте и ви били ту...кад ето иза вас неопажено пролази ваш другар из прве клупе у основној школи...и ето ти га на,за двадесетак минута долази патрола,хапси вас и конфискује сав материјал који за којег сте данима штедјели и одвајали од уста...при путу у ауту драге нам полиције видите опет добро познато насмјешено лице...
онда добијете посао...и гле чуда шеф вам је дечко са коврџавом косом којег знате дуго времена...и ајде то није ништа чудно...него што у току посла почиње нестајати материјал с којим радите...кад једног дана ви видите "златног дечака" како тај нестали материјал трпа себи у ауто и вози даље....али наравно не пада вам напамет да некоме кажете...и онда за неколико дана будете позвани код шефа у канцеларију,кад изнад шефа,знате већ ко,саопштавају вас да сте дужни фирми толико и толико због крађе,и да у одређеном временском периоду све то требате надокнадити...ок само прешутите и све поднесете...
кад за десет дана директор вас зове извињава вам се ,и моли да се вратите на посао,јер су видјели на сигурносним камерицама ко је уствари узимао робу...и понуде вам његов посао...а ви лијепо и директора,и учитељицу и све полицајце пошаљете у три лијепе п.м....одете до канцеларије "златног" дечака и ударите га свом силином да умало себи да слимите руку...пљунете на све то и само одете...
...ПОНОСНИЈИ НЕГО ИКАДА...