
Пас са огрлицом, такорећи "нечији пас". Оно по чему га људи инстинктивно повезују са неком срцепарајућом причом о изгубљеном љубимцу кога власници, комшије и цео солитер траже јер је био једини пријатељ малом дечаку из несрећне породице коју "Радна акција" обилази редовно сваке треће године.
- Јао види га што је сладак куцов, где си куци-куци.
- Јесте леп.
- Аааааа, чипован је!
- Да, па?
- Па сигурно се изгубио и сад неко много пати што га нема а он је овде сам и не зна где ће и радо би се вратио али је изгубио њух и нема где да спава и гладан је већ ко зна колико а види како су му тужне очи и како маше репом.
- Тачно, тачно. Ћалета му убили у рату, кева извршила суицид, смуцао се од хранитеља до хранитеља, завршио факултет, постао господин човек, поштован, ал' се ухватио са лошим људима и на крају завршио на улици. Ако ме питаш како знам, видео сам по томе како ми је запишао патику. Полази!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobra+