Cirkus. Odistinski cirkus od pesme. Ex-yu pesma, čuvenog "Nervoznog poštara", iz mog najranijeg detinjstva.
Pošto je cenjena ti publika, sastavljena od baba, deda, stričeva, strini, ujaka ujni i druge mnogobrojne rodbine - a sve uz apel roditelja da sa tim prestanu, jer će se dete, kao dete izlanuti negde gde ne treba, naročito kod komšija Radojice koji je svoju ćerku dao na klavir, solfeđo, balet i francuski - popadala u trans prouzrokovan smejanjem zbog tvoje prve izgovorene ružne reči, pa ma koja ona bila ("kulac", "picka" itd.), ili, što se toga tiče, odrecitovane prve "Crven ban" pesmice sa krajnje nebuloznom sadržinom, sledi učenje ove delimično vulgarne pesme.
Pa dobro, nije ona nešto vulgarna, učio si ti i gore. No bitno je da je, zarad lečenja rodbine dobrim smehom, naučena i pevušena tokom trčkaranja po dvorištu.
- Hoćeš li, dušo, hoćeš, bela rado, da te strina vodi u cirkus "Kolorado"?
- Mršći, strina, odo' ja s čičom da gledam tetku na trapezu
