И шта кажеш, прво што ти падне на памет кад помислиш на картон су Цигани? И сећаш се, као да је јуче било, кад си схватио свет око себе, обријао главу и постао патријота са циљем да им почисти картон и уништи картонска насеља?
А не сећаш се, кад си био мали, кад је ћале купио пилиће и чувао их у шупи, у картонској кутији, под сијалицом, а ти се играо са њима, хранио их из руке, они те кљуцали, а тебе голицало?
А не сећаш се кад је стопало престало да ти расте па ти кева купила прве квалитетније и скупље патике, а ти их чувао у оној картонској кутији и плашио се да их обујеш да их не поцепаш?
А не сећаш се седмог рођендана код Сандре кад сте плесали заједно, држали се за руке па онда јели торту из истог картонског тањира па си је измазао шлагом по лицу?
Е па, рођаче, није твој комшија Ром крив што је ћале заборавио да затвори врата од шупе, па његова мачка ушла и подавила пилиће. Није Елвис, комшијин син, крив што је бржи од тебе и што си тркајући се са њим, да би задивио Сандру, поцепао патике. Да, Сандра, иста она Сандра са којом си плесао, а коју си прошле године затекао у генгбенгу са тројицом Цигана из комшилука. Не, нису ни они криви што је Сандра постала курва и што више није шлаг то што јој се бели на лицу.
Извуци најравоученије из овога, маћори, али немој да то буде: "Јеботе, у мом комшилуку има баш доста ганција!"

Zdravstvenog ili životnog... nije bitno. Rastajanje od korena za prstohvat vilinskog praha gradske vile. Prećutkivanje istorije bolesti u porodici, jer pradedina tuberkuloza zarađena prelaskom preko Albanije nije ništa vrednija od lažnog osećaja pripadnosti nekoj celini koja danas samo bruka istu onu kaldrmu kojom su nekada kročila gospoda s dobrim cipelama i jakim karakterima. Pokušaj dodvoravanja Nejakim Urošima s ciljem nasilne kvaziurbanizacije ličnosti izgubljene između dva sveta. Zaboravljanje dede, izuzetnog posleratnog hirurga, samo iz razloga što je tvoju babu upoznao služeći vojsku u Bujanovcu; ili u krajnjem slučaju, jer je tamo i živeo.