I šta kažeš, prvo što ti padne na pamet kad pomisliš na karton su Cigani? I sećaš se, kao da je juče bilo, kad si shvatio svet oko sebe, obrijao glavu i postao patrijota sa ciljem da im počisti karton i uništi kartonska naselja?
A ne sećaš se, kad si bio mali, kad je ćale kupio piliće i čuvao ih u šupi, u kartonskoj kutiji, pod sijalicom, a ti se igrao sa njima, hranio ih iz ruke, oni te kljucali, a tebe golicalo?
A ne sećaš se kad je stopalo prestalo da ti raste pa ti keva kupila prve kvalitetnije i skuplje patike, a ti ih čuvao u onoj kartonskoj kutiji i plašio se da ih obuješ da ih ne pocepaš?
A ne sećaš se sedmog rođendana kod Sandre kad ste plesali zajedno, držali se za ruke pa onda jeli tortu iz istog kartonskog tanjira pa si je izmazao šlagom po licu?
E pa, rođače, nije tvoj komšija Rom kriv što je ćale zaboravio da zatvori vrata od šupe, pa njegova mačka ušla i podavila piliće. Nije Elvis, komšijin sin, kriv što je brži od tebe i što si trkajući se sa njim, da bi zadivio Sandru, pocepao patike. Da, Sandra, ista ona Sandra sa kojom si plesao, a koju si prošle godine zatekao u gengbengu sa trojicom Cigana iz komšiluka. Ne, nisu ni oni krivi što je Sandra postala kurva i što više nije šlag to što joj se beli na licu.
Izvuci najravoučenije iz ovoga, maćori, ali nemoj da to bude: "Jebote, u mom komšiluku ima baš dosta gancija!"
- Vidi mali cigan brlja po kontejnjeru. Dođi Cigan, mali Cigan.
- Oladi, čoveče, koji ti je kurac, pusti malog da skuplja karton.
- Ceo život skupljaju karton! Šta rade sa njim? Jedu ga?
- Jebote, prave kuću, prodaju ga, šta znam, šta si se uhvatio njih?
- Neću da mi smrde po mom gradu, bre! Neka bre počiste karton i vrate ih u Indoneziju!
- Indiju.
- Svejedno, samo neka idu u Afriku!
- Indija je u Aziji.
- Svejedno, Srbija Srbima! SSSS! 1389! Srbija do Tokija!
Zdravstvenog ili životnog... nije bitno. Rastajanje od korena za prstohvat vilinskog praha gradske vile. Prećutkivanje istorije bolesti u porodici, jer pradedina tuberkuloza zarađena prelaskom preko Albanije nije ništa vrednija od lažnog osećaja pripadnosti nekoj celini koja danas samo bruka istu onu kaldrmu kojom su nekada kročila gospoda s dobrim cipelama i jakim karakterima. Pokušaj dodvoravanja Nejakim Urošima s ciljem nasilne kvaziurbanizacije ličnosti izgubljene između dva sveta. Zaboravljanje dede, izuzetnog posleratnog hirurga, samo iz razloga što je tvoju babu upoznao služeći vojsku u Bujanovcu; ili u krajnjem slučaju, jer je tamo i živeo.
- Dobar dan, izvolite sesti. Kao što te upoznati, nama treba mlad, perspektivan, ambiociozan i nadasve prijatan turistički vodič da pokaže strancima divne čari ovog grada.
- Razumem u potpunosti i spreman sam da radim taj posao, pod uslovom da ispunjavam zahteve.
- Dakle, Neđo Jove Šegrt, rođen u Biočiću. Radio već...
- Samo to za Biočić, otac je tamo Vojsku služio u onoj staroj državi. A majka je radila kao referent u Vojsci. Inače, majka je iz okoline Beograda, nema 50 kilometara odavde. Ma, kakvih 50, 35 vazdušnom linijom, plafon!
- Aha, znači imate iskustvo u radu s ljudima i dobro poznajete naš grad?
- Da, imam iskustva. Takođe, govorim engleski i italijanski jezik. Čak se donekle služim i nemačkim. Radio sam u Risovačkoj pećini kratko vreme, ali nisam se tu zadržao pošto ciljam na više.
- Riso..šta? Gde je to?
- To je blizu Beograda, 50-tak kilometara, mada sam imao problem sa šefom. Bio berekin, jeb'o majku svoju. Stalno nam posle radnog vremena nije dao da idemo ća.
- Šta nije dao?
- Ovaj... ništa.
