Она је читаоници исто што и библиотекарка библиотеци. Њен задатак је да седи за пултом где се налази полица са картицама слободних столова, које сваки студент мора да замени за чланску картицу са својим ликом не би ли несметано протраћио време над књигом у просторији са још 50-ак ликова осуђених на исто, и да води рачуна да сви корисници читаонице буду намирени и срећни. Каткад се деси да је хол испред соба читаонице пун студената корисника који су изашли да удахну мало свежег ваздуха, обаве нужду или пак само одморе очи од монотоније читања. Услед таквог сплета околности читаоничарка сматра као своју свету дужност да те џабалебароше опомиње да не сметају другима који су још увек у светом трансу читања, својом причом, смехом, чешањем, кијањем, кашљањем или чак самим трептањем, јер ће то пореметити баланс концентрације оних у нирвани који су на ивици спавања и разумевања онога што гледају својим очима. Уколико се не повинују њеном преком и као вештичија сиса хладном погледу, читаоничарка ће употребити своју шаку да лупи о пулт два до три пута, при чему ти звучни таласи у просторијама за читање одзвањају као да је метеор управо пао на оближњу зграду и трзају буквално све из тог благословеног стања, терајући читаче да се промешкоље на столици или изађу да виде шта се десило. Они најснажнији успевају да одоле тим звуцима и да наставе са својим читањем. Али нико није довољно снажан да претрпи следеће...
04.03.2011. - Студентски град - главна читаоница
соба А, сто број 29 и 28
Ортак и моја маленкост седимо и штребамо за предстојеће колоквијуме.
Чује се благи жамор у холу испред. Једна девојка устаје и јури ка вратима држећи телефон који јој вибрира у руци. Једно "хало" се чује након што су се врата собе затворила. Жамор се благо појачава и имате осећај као да су испред врата хорде пчела. Одједном се чује "туп, туп, туп" које као да је побило све пчеле. Ортак и ја се трзамо и гледамо један другог.
Ортак: "Како напредујеш?"
Ја: "Ево, још само 254 страна и онда сам завршио са одговором на прво питање. Ти?"
Ортак: "Ма јебе ме један задатак, све сам решио, само ми још он остао."
Настављамо са рутином и враћамо се трансу, кад након 2 минута пчеле се враћају. Жамор испред је све гласнији и гласнији, али док сте у трансу некако не смета, монотон је, умирујућ. Међутим одједном као гром из ведрог неба, као гол Марка Пантелића, као заплет BBC-евих крими серија, тотално неочекивано пролама се кроз читаоницу звук "Молим вас, може мало тише!" који допире из ждрела и излази из дивних крхких усана читаоничарке. У истом тренутку заборављам све одговоре које сам до тада запамтио, ортак заборавља да је икада уписао факс и у самртном ропцу окрећемо се један другом.
Ортак: "Брате, дође ми да јој изађем тамо и да јој кажем да ућути мало."
Ја: "И мени брате. Ова би надгласала и Одисејеве сирене."
Ортак: "Сад сам се сморио, ај на паузу?"
Ја: "Ајд, таман да видим каква је сирена."
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Odlicno! :)
Oho, ima još stanara Studenjaka vidim :)
Ko još bre ide u tu veliku čitaonicu? Sedi u maloj i nećeš imati ovakvih situacija.
Dobra defka btw +
E ako još jednom bude rekla "Molim vas, tiše malo" stvarno ću da joj izađem... :)
Хахаха, излазимо заједно брате мој, да јој објаснимо неке ствари!!! ;)))
Месалина
Нисмо станари Студењака, већ му дођемо комшије. Ту смо из околине, па користимо предности које имамо од тога. :)))