
Једна од најзаступљенијих ограда на сеоским имањима. Сасвим обичан изглед, али са вишеструком применом. Наиме, ограда се састоји од бодљикаве жице, око које је повезана друга жица, прикључена на акумулатор. Првенствена примена је била да отера овце (и другу стоку) са краја имања, како се исте не би губиле, тако што би их једноставно струја пецнула, кад год би се примакле огради, али појавом Шенген виза, сад има примену и да отера придошлице што даље од авлије...
Ратар Геџа: Милунка, какве нам се оно Утваре врзмају око куће?
Милунка: Јој, не знам, очију ми...да не да лепи Бог, к'о да су се нафтом мазали....
Ратар Геџа: Па то су Угљеше.... Причао ми комшија Пера, кад је ономад био по белом свету, ти где се настане, коте се к'о кучићи, не мож' их ни ножем истерати...
Милунка: Јој, па шта ћеш сад с њимa?
Ратар Геџа: Немој ништа да ме питаш, одо' да пустим стују у Чобанку, а ти ми иди по карабин, док ја побацам гвоздена кљуса по овлији...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ponegde je iz milošte zovu čobanica +
Hehe, tako nešto mi i reče drug...nisam ja znao...za ovu defku sam ja samo Vuk Karadžić, ortak mi objašnjavao, ja prikupljao beleške...ko ga ebe kad nije na Vuki... :)