Pomalo pežorativan naziv za ljude iz Posavine, Semberije, Podrinja, istočnocentralne Bosne (znači Nekrajišnike), kojega upotrebljavaju Krajišnici, a manje više zbog muzičkog rivaliteta između krajiške i izvorne pjesme (domaće nazvana šargija, mada se tako u stvari zove najkarakterističniji instrument te vrste muzike). Razlika je većinom u tome da kod krajiške pjesme počne jedan pa ga drugi prate, a teme su opjevanje preldžijskog way of life ili domoljubive (skupe se dvojica-trojica pa kukaju za Krajinom, a ustvari ih sve bole tuki za Grmeč, ljepše im je negdje u Baselu ili Hamburgu), dok šargijaši izuzetno deformiraju glasove, a teme su im manje više... ma šta dalje da vam pričam, evo vam primjera.
I još to da izvornjačku muziku prakticiraju takođe Hrvati i Muslimani, dok je krajiška muzika isključivo srpski teren.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+
Ne radi link.