Hvatati objekat koji je neko drugi već zafrljaknuo prema nama.
Često se čuje po selima u istočnoj Srpskoj, i to u imperativu, sa kratkouzlaznim akcentom na "o".
- Mile, aj siđi sa skele, donio Radovan gajbu piva.
- Eto me sad ću, samo da spustim visak i mistriju.
- Ma daj baci to nama, u'vatićemo.
- Ajde de, na, čoli!
--------------------------------------------------------------------------------------
- Đedo, đedo, okle tebi 'vol'ke pare?
- Prodo đedo zlata sa tavana, da unuku kupi auto, pa preteklo.
- Meni auto.
- Ja more! Čoli ključeve. Da imaš đe da ljubiš mlade seljanke, kad već stana nemaš.
- Joj đedo, koji s' ti car, fala ti do neba!
- Hehe, pusti ti to, nego... Ima li još onih časopisa sa golim ženskinjem? Preteklo mi para, pa bi babu da pošaljem na fejslifting, pa reko da kažem doktoru prema kojoj da radi.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
sleng +