
Сложеница од две наше поздравне речи ћао и здраво. Користи се у ситуацијама када особа није довољно стара да је поздравимо са здраво, али није ни довољно млада да јој се обратимо са ћао, где најчешће услед брзине (и притиска) настаје збрка у глави, што резултира са ћраво. Изговара се најчешће са краћом (скоро неприметном) паузом између "ћ" и "раво".
Тинејџер и згодна удата комшиница (30 година) се срећу у згради, испред лифта (она излази, он улази):
Комшиница (у мини сукњи, напарфемисана, уз смешак): Ћао комшија.
Тинејџер (блене): Ћ...раво.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ćao bio
ćoravo