
Сложеница од две наше поздравне речи ћао и здраво. Користи се у ситуацијама када особа није довољно стара да је поздравимо са здраво, али није ни довољно млада да јој се обратимо са ћао, где најчешће услед брзине (и притиска) настаје збрка у глави, што резултира са ћраво. Изговара се најчешће са краћом (скоро неприметном) паузом између "ћ" и "раво".
Тинејџер и згодна удата комшиница (30 година) се срећу у згради, испред лифта (она излази, он улази):
Комшиница (у мини сукњи, напарфемисана, уз смешак): Ћао комшија.
Тинејџер (блене): Ћ...раво.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ćao bio
ćoravo