Matori se celo vaše detinjstvo trude vas nauče da mislite svojom glavom, a onda ih strefi šlog kad posle 20-30 godina vide šta se sve samostalno nakupilo u toj glavi. Isto tako vas posle završenog školovanja bockaju kad ćete više da se skrasite i počnete da im pravite unučiće, dok onda, kada to rešite da uradite, ne mogu da se iskrste zbog načina realizacije tog čina. Kako su samo uspeli da stvore takvog monstruma?
- Ne, ćale, ne kevo, nećemo se venčati u crkvi.
- Šta!? – g-din infarkt je već skočio budućem tastu za vrat – Kako to, Cico? Zar smo te tako vaspitali? Pa brak pred Bogom je jedini pravi brak! Kuku, ćero, to te je ovaj bezbožnik nagovorio!
- A jel? Vidi ti to... Možda je baš zbog toga toliko skup crkveni razvod, zbog kvaliteta zajednice koji "obećava". Možda baš zbog toga što je jedini pravi, imaš mogućnost da se dva puta venčavaš u istoj, pod devizom "Pogreši čo'ek", dok već treći put ne primaju reklamacije. Možda je baš pravi, jer mi pruža komfor mirnog sna, ako mi se muž bude češće zabadao po kafanama, jer, pobogu, venčani smo u crkvi i to je jedini i najjači razlog zbog čega on neće trsiti druge sojke. A ja budala, sve do ovog trenutka, verovala da je brak nešto sveto između nas dvoje, i očekivala apsolutno istu ozbiljnost i pre tog ozvaničenja. Kad ono, bitna je forma...
- Šta pričaš to dete? – molećiv pogled ka lusteru, da se uveri da Bog nije ništa čuo - Kuku, ovaj njen dripac ju je i na drogu navuk'o...
