Mamac za nevolje. Baksuz nad baksuzima. Dvonoga hodajuća katastrofa u ljudskom obliku. Osoba toliko sklona nevoljama da svaki dan koji prođe bez problema slavi kao najveću svetkovinu. Dobra osoba koja jednostavno ne ume da se čuva.
- Šta se dešava sa Kojom? Ne sećam se kad sam ga poslednji put video? Da li je još uvek živ?
- Jedva da je živ brate, jedva. Znaš njega, ne može bez problema. Pre mesec dana cigla mu je pala na nogu, slomio je dva prsta. Pre sedam dana je slučajno zapalio šupu svog matorog. Kaže ostavio pljugu unutra. Jedva je živu glavu izvukao. Nije to sve. Neku veče izašao u grad, malo cugnuo, počeo da muva onu plavu Ivanu, ma znaš je. Cura mu kaže da ima dečka, a on ne odustaje, napalio se k'o Jeremić na diplomatska sredstva. Muva on nju, baca neke fore i fazone kad odjednom ide Ivanin Alibaba sa svojim hajducima. Izvedoše ga ispred kafića, razbiše ga k'o staklenu vazu i eno sad leži u bolnici sa slomljenom rukom, par slomljenih rebara i još ko zna čim.
- Ajme majko, taj dečko nije normalan. Crna ga zemlja sebi vuče. Pitanje je dana kad će vuglu da izgubi. Čudo je što mu još uvek slika u čitulji nije izašla.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.