I pri tom mislim, naročito na benzinske pumpe uz auto-put.
I tako kreneš negde kolima, na more u Tursku, Grčku, hrvatsku ili Crnu Goru (u stvari više niko normalan ne ide u Crnu Goru, zaboravite da sam je pomenuo). Kreneš rano ujutro ili po mraku da ne bi išao u gužvi, pa posle proveo više vremena na graničnom prelazu, nego na putu.
Dug je put pred tobom i neminovno ćeš biti umoran. Nema veze, tu su benziske pumpe na svakih 40 i kusur kilometara. Staneš da se odmoriš i pošto si kofeinski zavisnik, ali i zato što ti se umalo prispavalo, pa je tvoj panični suprug/a morao da te ćušne u pleksus da bi te trgnuo dok su njemu/njoj oči na federe (jer jebiga ima veliki strah od vožnje, ali nema poverenja u tebe).
Stao si kod OMV pumpe. Diskutabilan izbor pumpe, ali jebiga šta je tu je, tvoj "significant other" je insistirao da stanete. Nema veze što ona ciganka prosi od kola do kola sa detetom kojeg je pre toga ukokala sa vodkom u mleku da ne bi vrištalo dok ga ova vucara po parkiralištu, dok njen brat i muž merkaju malo skupocenija kola.
Seo si u kafić, do prozora, naravno, da ti kola budu na vidiku, za svaki slučaj. Naručuješ običnu/crnu/tursku kafu, kako god je nazivaš.
Posle par eona, dolazi ti porudžbina. Šolja veličine laboratorijskog tigla, do pola napunjenog kafom... ili da li se to uopšte može nazvati kafom. Crno-braon jeste i miris se oseća na kafu, mada ne na ono što si ti navikao, kad ustaneš, napuniš džezvu do kraja, potom šukneš dve pune kašičice kafe, mašiš se za šoljicu, baciš šoljicu i dohvatiš nešto većeg volumena - šoljetinu da možeš da ostaneš pod efektom do preksutra ujutro. Ne, na pumpi ti nikako neće dati to, nego će ti dati ovu mikronsku šoljicu, čisto da osetiš ukus kafe. Ne ostaje čak ni talog posle nje, tako da nema ni gatanja.
Postoji i mogućnost dobijanja kafe za poneti, gde, pak, dobijaš veći volumen tečnosti, ali je koncentracija kafe u vodi skoro ista kao ona koju bi dobio u šoljici i daće ti lažan osećaj sigurnosti da nećeš zaspati za volanom. Ili možeš da uzmeš espreso, koji će te držati budnim dok ne dohvatiš kvaku od kola pri povratku u ista, pred nastavak puta.
Uz kafu će ti dati dve kesice šećera, čisto tako iz zajebancije, jer ti je realno dovoljno i pola kesice na tu količinu kafe. A ponekad će ti dati i ratluk, koji je verovatno toliko star, da nećeš biti siguran da li je onaj šećer u prahu na njemu stvarno šećer ili neka posebna kolonija plesni.
Naravoučenije: Ponesi termos sa kafom, pij pomalo uz put, pre puta napuni rezervoar DO KRAJA, a na benziske pumpe stoj samo ako ti se MNOGO PIŠA i to obavi brzinski dok ona tamo dva cigana nisu počeli sa se interesuju za tvoje retrovizore.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Ako ti se pisa-pisaj pored puta ko covek.