Погинути и после се пробудити.
Пакао, хаос. Одсуство било каквих правила и кочница. Збивање које се не може контролисати, предвидети или зауставити. Недостатак било каквих граница. Прелазак на нови левел. Раскол са логиком и реалношћу. Превише свега. Израз је новијег датума, у употреби најчешће код миленијалаца.
1: Шта, идеш бусом у Берлин?? Црна побигија друже.... Стижеш прекјуче....
__________________________________________________________________
1: Како било синоћ?
2: Ја сам стока. Одвалио сам се у парку још око пет. После ме звала ова моја багра ''ајмо у КСТ''. Чекам их а мени се слошило опасно. Уђем у клаџу, тек онако реда ради одиграм неке Шкоте. Бацам пеглу у вецеу моцарта... Ту се поправим, дођоше ови па поново парк, локање, вино из тетрапака. Фика извадио џокове и удри. У КСТ се слабо чега сећам, углавном повраћам испред, на улици и заспим ту уз неког кера се склупчам...
И ујутру ме покупили шинтери, заједно с оном џумаром. Црна погибија.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.