
Пут у непознато. Празнина. Осврт на прошлост које нема, које се не сећамо. Зајебани осећај, након ноћи пуне дуванског дима и реке алкохола. Немате појма шта сте радили, шта се десило, колико сте се избламирали. И боље је што не знате. Одбрамбени механизам поквареног ума. Ако догађај није запамћен, као да се није ни десио. Око вас се и даље шири јак мирис етанола. Осећате се као да вас је прегазио камион, у глави одзвања звук вувузела, а имате трип да вам Џон "Бонзо" Бонам свира песму "The Ocean" по мозгу. Теоретски мртви, и даље са доста алкохола у крви, покушавате да се сетите нечега што сте радили синоћ, али нечега нормалног, срања која сте направили вас не интересују. Једино је сигурно да нећете тражити опроштај за вашу ружну прошлост, јер је практично и немате. Позивате се на алкохоличарски имунитет и настављате даље.
1 - Ау брате, знаш ли шта си радио синоћ? Која бламчина.
2 - Не знам и боле ме курци.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ја само да лупим коментар овде, да не бих нон стоп тражио дефку.
Не знам и боле ме курци. +++
Свиђа ми се, лепо написана... +
* jbg raskovalo
Toeto +