U ruralnim sredinama, u latino-američkoj seriji, gotovo siguran vesnik nečije smrti.
(Koliba u sred šume, prostorija sa drvenim stolom i tri stolice bez naslona, puno eksera u zidovima gde vise razna mistična čudesa za bacanja magije i gatanje)
Čočokoto: Ooo nolo puedo kreer! Mariposa negra!
Hasinto: Baba Huanita.Deos mio. Će d' umre!
(sledeća scena)
Sisata Čočokoto oplakuje babu (razmazuje joj se maskara?!), stogodišnji deda Hasinto barata mačetom kao Konan i obrađuje krstaču. Kadar se zaustavlja na kamenoj nadgrobnoj ploči, usred nedođije, sa natpisom "Huanita Potres de Markes Gonzales Peres (1913-2007)"
I onda Čočokoto krenu na studije.
Početak računanja vremena sviranja gitare.
Lik1: Kol'ko dugo sviraš ti to čudo?
Lik2: Paa, od "Crnog leptira" ima jedno 4 godine...
Pesma direktno odgovorna za bebi-bum u vreme stare Juge. Na prve akorde uz treperavu svetlost logorske vatre na radnoj akciji pogled se gubio u daljini, krutile su se bradavice, pucali učkuri i vlažile gaće.
Postoji još mnogo takvih pesama i svaka je na svoj način obeležila svoju epohu, kao 'Oh, Pretty Woman' Roja Orbisona, 'Lejla' Erika Kleptona, 'Sweet Harmony' od The Beloved, blago incestuozna 'Tange' by Sha-Ila... i skoro pa bilo šta s Vudstoka.
♫♫ulična svjetiljka, baca svjetlost u kruug...♫♫
...
- Jaao, druže Halid, ma kako vi to lijepo svirate, sva sam ustreptala.
- Nije to ništa, drugarice Georgina, trebate me tek vidjeti kako vozim traktor.
- Ah, vidjela sam i to, kako da nisam, baš sam vas pomno posmatrala. Takva snaga, takva brzina, takva kontrola... mogu vam reći ostala sam bez riječi.
- A to nije uopšte teško, da vam kažem, naravno ako imate dobroga učitelja.
- Zaista? A biste li me to htjeli naučiti kad ste takav majstor?
- Pa naravno, evo sjedite mi bona u krilo pa da počnemo s kursem.
- A mora li se ovo sjedište, hihi, ovako tresti?
- Podrazumjeva se drugarice, traktor je moćna mašina, ali kada njome ovladate vožnja će biti nezaboravna.
- Ah, tako sam i mislila, zaista počinje da mi prija. A je li ovo mjenjač?
- Naravno, povucite ga nekoliko puta i možemo da pređemo u sljedeću brzinu.
Одсвирај ми Црног лептира, замолио ме је. Их, па то је нешто најлакше, помислих и лагано развукох прстима познату мелодију, толико пута слушану и свирану да ми је било свеједно како ће звучати. Једноставно, уз дуго конзумирање све вам досади.
Пијан и омлинтавио од неке брље, лагано је раширио руке као да је желио да обгрли ваздух, мемљив од неке јесење кишурине која је тих дана убијала сва осјећања. Пјесма га дирну како никада у животу нисам видио, сва његова бол се скупила на једно мјесто и разлила посвуда. Ту, под комадом октобарског неба, проживљавао је поново све догађаје који су се, из неког разлога, усадили у његова сјећања. Брзо, као кад премотавате траку лошег филма. Четири акорда и мелодија за коју можете рећи да је обиљежила ваш живот. Шта још можете пожелити од пјесме? Осјетио је да га нешто разара изнутра, неки претјерани налет хаоса који се мјешао са надолазећим капима пркоса. Пркоса свему што је га је спутавало... Последње куражно осјећање пред слом и пад у неизмјерну тугу. Тугу због протраћеног живота , а још више због живота који ће тек да живи. Ништавила. Желио је да тај трен траје заувјек. Ослобађао се своје туге...
Црног лептира сам тај дан свирао неколико пута. Искрено, предано, као никад - за њега, за себе, за све којима је живот спржио крила и спречио да доживе истинску свјетлост постојања. Вече, заједно са кишом, падало је свуда по нама. Небо је плакало. Или је можда пишало по нама.
Улична светиљка баца свјетлост у круууг...
Mentol koji se upliće u nešto što će mu kad tad doći glave, ali je ubedjen da dobro postupa.
Osoba koja se lepi za neku osobu, a nije svesna da ce ta ista osoba da ga zajebe, prejebe, sve u svemu iskoristiće ga i šutnuće ga...
"Ulična svetiljka baca svetlost u noć, dok crni leptiri idu pravo na nju. Ali ne znaju da tu je ktraj, da ih ubija njene svetlosti sjaj."
1: E matori krenuo sam da dilujem za Daču!
2: Šta će ti to u životu brate ostavi se toga najebaćeš!
1: Ma jok brate, nema šanse sve je do jaja, ko mi sme nešto kad šljakam za Daču...
2: E moj crni leptiru....
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.