Bila jednom na obali Jadrana jedna plaža, citadela i gradić sa njom.
U blizini se našlo i jedno ostrvce ostrvce, sa autohtonim kućama, crkvom i prevlakom.
Vreme je prolazilo i život je tekao.
Neko od poluga vlasti bi posadio odmarališta za svoje radne ljude, kampove... Klase radnika i proletera tu su nalazile svoj pedalj jadranske obale, tek koliko dok ne prođe godišnji odmor.
I tako je cela ta slatka simbioza gradića i ostrva obitavala i životarila tokom socijalističke dobi dok postepeno nije počela da se migolji i juri za šakom novaca, odlazeći sve češće pod arhitektonske crteže i planove impozantnih građevina koje će se roditi ubrzo. Postala je predmet prava svojine onih koji imaju mnogo materijalnog i žude da uvećaju svoje blagostanje još malo preko.
Sve se zavrtelo. Svako ko je imao parče zemlje, gradio je stanove, kuće, apartmane i isplatilo mu se. Kapaciteti su večito na ivici popunjenosti, svake godine sve više pučanstva. Otvaraju se ustanove i preduzeća, hoteli, restorani i naravno, sve što vole mladi u Srbiji, klubovi.
Srce i duša.
Zaštitni znak.
Sinonim.
Horde omladine se izvozi svake godine na letovanje tamo i uvozi iscrpljeno, izjebano, pocrnelo ali i zadovoljno. Na čitavoj Jadranskoj obali, nema mesta gde su:
žurke luđe; gde su najlepše devojke; gde se mogu videti sve te poznate glave; gde su jahte i najveće; gde je hotelska noć skuplja; gde se voze najbrža kola; gde vinovnici žive na hlebu i vodi po danu, a uveče, ušteđevina im odlazi na piće, drogu i ulaznicu u teatar snova sa Lukasom kao protagonistom.
Mali je postao Jadran, nema nam ravnih. Nema konkurencije. Budva je na vrhu, na top hilu. A Evropa? Koga tamo ima?
''Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se''.
I tako smo se zbratimili. Jer tamo daleko ima jedno mesto koje je malo veće i malo skuplje i još je na Zapadu. Mi smo njihova filijala. Crnogorski Sen Trope. A još smo i na srpskom tj crnogorskom tj možeš da pričaš na maternjem, a i bliži smo. Svega nekih 12 sati. autobusom. I možda neće biti vode baš svako veče. Ali nema veze, naše je, najbolje je.
