
Једна од првих и неизбежних асоцијација и детаља са свих VIP премијера, коктела, ревија... било да се ради за неколико и пак само једног претерано важног госта. Та пошаст је толико узела те се сада најнормалније црвени тепих може затећи и у ресторанима, па чак и у улазима у појединих зграда.
Немам појма. Питајте бикове што се ложе на матадоров Црвени плашт...
-Ха... рече Бик који седи...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.