Interni rangovi kvaliteta i sposobnosti nekog koljača iz klanice, koji koljači koriste između sebe. Sad kako se modernizuju klanice, i to toliko krvavo zanimanje njima biva sve manje zanimljivo.
Cubokar je najniži čin među koljačima, tj. pravi početnik, ne zna svoj posao, a ni nema izgleda da će napredovati jer su smotani.
Klač druge vrste je najčešći čin, iskusni, dugo rade, trpe krv oko sebe, ništa im nije strano.
Klač prve vrste, najviši čin, svugde uliva poštovanje, imaju laku ruku, svi koljači bi da budu kao oni.
Lokalna kafana, nije luftirana ko zna od kad... mušterije toliko pijane da ne bi provalile ni kad bi im konobar pišao u rakiju...
Koljač, klač druge vrste, zauzeo fakir stil naslanjanja na stolu, ne registruje šta mu ko priča oko njega... ne naseda ni na prozivke da mu se žena jebe sa svima po selu... sve dok ga neko ne udari na čast tj čin!
- Ej Dragutine (klač druge vrste), jel istina ono što Žitomir priča da je on klač prve vrste, da je najbolji klač u kraju?
- Hrrrk.... (budi se i kroz pijani hrk odgovara) Ko bre klač prve vrste?!?!? on je običan Cubokar!
U suštini ni jedan od njih ne može da ostane normalan kad ceo svoj radni dan, svaki dan gleda krvčinu oko sebe!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.