Čudna vrsta senilnosti

Dolazim iz škole. Baba mi sprema da jedem i zapitkuje me:

Baba: E gledala sam sinoć onu emisiju što pevaju... Znaš ono na petici.
Ja: Grand?
Baba: E to... I bila ona što je ja mnogo volim. Ona crna, zgodna, ima troje dece.
Ja: Ko ti je bre ta?
Baba: Ma ona sine, što se razvela od muža... Sama gajila troje dece. Ima 2 ćerke i sina...
Ja: E baba, odoh da učim... Šta me briga šta si gledala...
Baba: Joj, sine, ček samo da se setim kako se zove, stao mi mozak.. Ona jedna ćerka joj peva ko Ceca! Isto! Slušala ja... A sin kaže ne voli da se snima, on je onako povučen dečko. Kaže mnogo se napatila u životu, sirotica.
Ja: Ma napatila se, imaju para ko blata a ništa ne rade! Sigurno se napatila.
Baba: Zove se nešto....kako beše... Vera.... Dragana.... Nije, Goca!
Ja: Tržan?
Baba: Niiije. Znam ja tu Tržan, ona ima malu ćerku. I peva zabavne pesme.
Ja: Jel Božinovska?!
Baba: Eee taaa, jeste. Kaže ova starija ćerka ima dečka, oće da se uda, a ova mlađa dobro uči....

I tako dalje.....