Naziv za čekić. (Može i čuk).
Veoma često se koristio za deskripciju mentalnog sklopa pojedinca ili grupe.
- "Kakav je to čovek?"
- "Ma pusti ga težak čukač!"- "Znaju li nešto?"
- "Ma znaju đavola, to sve teški čukači!"Varijanta ČUK koristila se u zajebanciji naivnih sa sporim paljenjem:
- "Neli je moj čuk u tebe?" (Nije li moj čekić kod tebe)
