Smarati se u najveće.
-Si izašao do kraja sa onom Tanjom?
-Jesam.
-Hm... Nije mogao rečitiji odgovor, moraš priznati.
-Ne znam šta bih ti pre ispričao. Da l' to što sam džentlmenski pristao da idem da gledam s njom neku tragediju u pozorištu, pa se i sam pretvorio u jednu dok je ona uzdisala i uzdisala od oduševljenja i saosećanja, da l' to što smo se posle zaboli u neki prenamunjen lokal po sred centra gde sam klimao glavom na njen monolog koji je počeo ni manje ni više nego sa: Nosim se mišlju... Dalje je nastavila nešto o zaštiti prava životinja, testiranju kozmetičkih preparata i štasvene. Nego sreća, deda se u međuvremenu šlognuo, pa me keva zvala hitno da dođem. Da sam ostao još pola sata, tačno bih iscureo sa stolice! I molim te, sledeći put kad budem dovoljno očajan da opet muvam ribe za koje ocenim da one nemaju izbora a ja nemam konkurenciju, opizdi me nekom stolicom.
