Poslednji, malo manje kulturan pokušaj da sprečimo nekoga da kaže nešto što nikako ne bi trebalo. Izgovara se kada je već prekasno za sve suptilnije načine i kada drugi metodi ućutkivanja nisu urodili plodom.
- Bako, ovo je Maja, moja devojka. Mi smo već nekoliko meseci zajedno, ali je ona malo stidljiva pa je tek sada pristala da dođe da vas upozna.
- Ako, sine. Sedite. Baš je lepa. Drago mi je da je ovaj moj mamlaz konačno našao neku finu devojku, a ne da se stalno smuca sa nekim profuknjačama. Sedi ćero, sad će baka da iznese kolače. Pravila sam opet one što si prošle nedelje rekla da voliš.
- Bako, Maja je prvi put kod nas.
- Dobro, sine, vidiš da pričam s detetom. Nego, ćero, reci ti baki zašto si se farbala?
- Ćut'!
-----------------------------------------------------------------------
- Oni su beše bacali kasetne bombe?
- Jesu, zločinačka NATO soldateska...
- A kasetne bombe su zabranjene Ženevskom konvencijom?
- Jesu, majku im zločinačko NATO soldateskovsu...
- A raketni sistem Orkan su razvili naši?
- Jesu, bio je savremen za ono vreme, a i za današnje standarde je veoma precizan...
- A Orkan ima veliki broj malih punjenja u glavi?
- Jeste, ali pusti sad to. Boj ne bije svijetlo oružje...
- A ta punjenja su u stvari kasete? Znači i mi...
- Ćut'!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.