Čest stanovnik domaćih i poprilično izanđanih stranih automobila, naročito ukoliko su u startu bili predviđeni za naše tržište pa u njihovoj unutrašnjosti preovladava jeftina plastika. Posle tretmana koji četvorotočkaš doživi na našim putevima, naime, ta plastika se rastrese i počinju delovi u enterijeru da se taru i ispuštaju cvileće i škriputave zvuke koji podsećaju na primerak ovog iritantnog insekta koji se uvukao u, recimo, spavaću sobu i tu otpočeo svoj celonoćni koncert.
- Uh, i ti imaš cvrčka u kolima. Kako li samo izdržavaš, ja poludim ako moram malo duže da vozim.
- Nekako sam se privik'o na njega, a i nije toliko monoton, menja ritam kad naletim na rupu, znači jako često. A čuo sam i da Kinezi smatraju da ta buba donosi sreću, pa jebem li ga...
Pogrdni nadimak za studenta violine iz studenskog doma.
- Aaaaa! Koliko ima sati?
- Devet.
- Opet me je probudio ovaj cvrčak, ima da mu odem gore i tu violinu da mu nabijem u dupe. Mesecima ne mogu oka da sklopim!
- Smiri se Živac, dobro smo i prošli, Boško i Rale iznad svoje sobe imaju trubača i saksofonistu, svako jutro se ustaju u šest k'o da su u vojsci.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.