Da begam ili da se vešam?

Ulazim kod svog sadašnjeg tasta prije jedno deset godina, inače bivšeg pandura, da mu kažem veselu vest. (Kako za koga...) Sa mnom i moja sadašnja supruga u blaženom stanju već nekih četri meseca. Ne zna se ko je nervozniji od nas dvoje, ja ili ona. Po njenim pričama , ćale joj je je na prst u bulju sa bogom i đavolom. Jest ono, upoznao sam čoveka ranije, dobri smo, čak sam mu i simpatičan, bog te pita iz kojih razloga, ali mi nije svejedno.
-Dobar dan čika Miloše!
-Ooooo, sinak! I tebi svako dobro!
-Ja i vaša Mirjana malo do vas, da vam saopštimo jednu vest.
Tastov sumnjiv pogled, onako ispod oka.
-Da nećeš da je ženiš!?!
-Paaa... između ostalog, pričaćemo i o tome...
-Kakvo sranje mi spremate, saću da vas pobijem!!!
-Mirjana je trudna!!!
Muk i tišina u sobi. Tast naglo ustaje i odlazi u drugu sobu...
Moja žena jedva progovara:
-Gorane najebali smo, u toj sobi su mu službeni pištolj i lovačke puške...
-SAD MI TO KAŽEŠ KAD SMO MU DOŠLI KO MEČKI NA RUPU!!! Pa nije valjda toliko lud?
Iz druge sobe se čuje lupanje i psovka. Već se spremam kako da begam i gledam sta je bliže, otvoren prozor ili vrata. Sva sreća pa nismo na spratu!
Tast izlazi bez reči sa sačmarom u ruci, prolazi pored nas i izlazi u dvorište. Gotovo je, ima da nas pobije ko zečeve, ako budemo begali. Kad iz dvorišta... BAM,BAM!!!
Vraća se tast. U jednoj ruci i dalje puška, a u drugoj plastična dvolitra puna rakije
-Pa sinak da nazdravimo, ne čuju se ovako lepe vesti svaki dan. Ali da razjasnimo, ništa od svadbe.
-Molim???
- Ma vodi je ti sinak slobodno, ali ne priliči mladoj da bude u venčanici sa stomakom do zuba.
-Ufffff.....
Ja, bled ko krpa, samo što ne padnem sa stolice. U cugu sam slistio dva deci rakije, koliko sam sebi sipao. Toliko smo se napili to veče, da ni dan danas ne znam kako sam vratio kola kući...