Predmeti koji se najčešće nalaze u posedu starijh sugrađana. Usled slabe kupovne moći uslovljene niskim primanjima, dolazi do njihovog nagomilavanja, jer se sve čuva za "ne daj Bože" i "zlu ne trebalo".
Među takvim predmetima mogu da se nađu između ostalog:
električni uređaji koji ne mogu da se poprave, bezbroj puta krpljene čarape i drugi odevni predmeti, obijeno posuđe, stara ambalaža, ramovi od bicikala, pokidani lanci od motorne testere, grabulje bez zubaca, stare četkice za zube i slično...
- Baba, bre, pa ti još nisi bacila taj lonac?! Pa, je l' vidiš ti da mu je sav emajl otiš'o, potrovaćeš nas.
- Jes', k'o da ja to ne znam. Da imam pare, promenila bih ja to, dete moje, al' nema. A kol'ko vidim, ne smeta ukusu, pojeo si već deset sarmi.
- Šta je ovo sad, koje pičke materine?! Umal' nogu da slomim... Šta će ti sav ovaj krš? Crni deda, pa, ovde ni ti ne možeš da se snađeš...
- Znam ja 'de je šta, niš' se ti ne sekiraj.
- Verujem, verujem, al' šta će ti sve to?
- Ćuti, nek' stoji, šta ti smeta? 'Leba ne ište. Možda zatreba za nešto. Ja da imam pare, lako bih sve to pobacao i kupio novo.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ma ti si bre razmazen, to je sve novo od mladenci! :)