Često upotrebljavan izraz, koji aludira na enormno glupu osobu. Krajnji stadijum glupoće. Čovek čija je intiligencija negde između amebine i intiligencije australopitekusa. Osoba alergična na intiligenciju. Anatomija glave mu je poput anatomije glave neandertalca. Veći mozak od ovdašnjih ljudi u paketu sa izrazito niskom intiligencijom. Glava mu služi samo za šišanje, dok se u mozgu nalazi žica koja mu povezuje uši, i drži ih da ne padnu, ujedno i jedina namena glave. Podvrsta homosapiensa. Koeficijent intiligencije na nivou sobne temperature. Jedino za šta je stvoren je težak fizički rad, bilo kakav posao koji uključuje veštinu govora u sebe nije za njega. Paradoks retoričara. Bizgov. Jedino što mu možeš preporučiti je da se uhvati za uši, i da skače od glupoće.
-Ovaj Đomla, i kad bi naučio nešto ne bi umeo da se izrazi u nedostatku fonda reči.
-U jebote. Stvarno. Da je čovek malo pametniji, zvali bi ga glup.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.