Večita dilema. Da li ispljunuti ili nekako progutati? Sada je već kasno, u ustima ti je. Šta je, tu je, nema nazad. Jedino što ti je na pameti jeste da otvorenih usta otrčiš do najbližeg mesta na kom ćeš izbaciti to iz sebe. Ali, znaš da to ne možeš tek tako da uradiš jer su oči osobe koja je to napravila uprte u tebe. Gledaju te sa zadovoljstvom. Svestan si da tako rizikuješ da je uvrediš. I dok prevrćeš po ustima, razmišljaš o gutanju. Možda i ne bude tako loše. Na kraju skupiš snagu i progutaš, osećajući kako ti to vruće silazi niz grlo. Gutanje je praćeno izrazom zadovoljstva i olakšanja. Tako ti i treba kad navališ na vruć pasulj. . .
