Bio bih milioner. Al’ mauna. Imao bi za kiflu i to jedva... Gnusna laž izgovorena kao „hvala“ za neki kompliment posle koga vam ego raste k’o kvasac.
-Jao, jel ti neko nekad rekao da si isti Vojin Ćetković?
-Eh, da mi je dinar za svaki put kad sam to čuo...
(istina: rekla mu mater kad ga je spremila za matursko veče i po sopstvenom nahodjenju mu ostavila ziljavu bradicu, i rekle dve njene drugarice u menopauzi dok su gledale sliku mladog junoše i na istu nehotično tresle pepeo od Best slimsa. Ju ju, moj sin isti onaj glumac, drž’ puš’..)-Kako si skladno gradjen, preplanuo, vladaš tehnikom, jel ti neko rekao da ličiš na fudbalera?
-Mnogo njih, da znaš...
(sve tri pijandure ispred radnje, od kojih jedan nosi otvarač zakačen za kaiš. „Dan te jebo, jesi video malog iz prizemlja kad se nasmeje? Jesi snimio kolika je to fugna?! -Ćuti, ćuti, evo ga! ’De si Ronaldo! Jel prcaš ti te džarulje iz drugog ulaza, a? Seti nas se kad postaneš poznat! Ostavi nam bar neku polovnjaču...")
