Један од оних најсмешнијих дечијих обичаја, које смо сви обожавали, иако нисмо знали зашто их уопште и практикујемо. Када се током игре (фудбал, жмурке, јурке, или било шта што захтева било какву кретњу) двоје деце мало жешће сударе главама, после трљања од бола је обавезно следило још једно благо "чукање", за помирење.
(Дете 1 и Дете 2 трче једно другом у сусрет, иако тога нису свесни)
:ПАФ:
Дете 1: Па пази бре, идиоте један!
Дете 2: Нисам ни хтео, бре, видиш да сам се и ја разбио к'о лубеница. Ајде, још једном, да нам не изгори кућа!
:куц:
(игра се наставља)
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
kod mene je bilo da ne padne kisa :D
Све зависи одакле си, у Смедереву је овако (: