
Веома саркастична синтагма обично упућена мрсимуду у друштбу који једноставно мисли да даје свима много (не чке и анала) а да добија мало, а ствар је тотално супротна, он не јебе ни кад се јебе, за вопс увек има само Његоша да приложи, за пљуге се редовно гребе, а ипак и тај шугави Његош који у гомилативном прикупљању новца редовно изостаје, у његовим очима представља Цвијића.
- Деки, 'ај и нама да сване па да имамо бар две бомбе за блеју, дај стотку.
- А не! Само ви мени ''Деки ово, Деки дај оно''. Нисам вам ја крава музара бре! И да није било мене не би видели онај џокс јуче.
- Деки, шта је са тобом? Па Милан је донео џокс, од тебе човек никад вајде није видео, и за ЛаВита јабуку из СОС маркета би морали да ту љубимо гуз'цу!
- Ма да вам није мене ви ни ту једну бомбу не би виделу, али нема, даш човеку прст, он 'оће шаку, па доста је.
- Да, да није тебе, ово слатко не би било на мом столу, 'ајде блајви га јајаро, какав си, као да ти је неко сипао густин у новчаник, ни за жваке не мож' да искења.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.