Kulminacija razgovora babe i unučeta za vreme klope.
Dakle, sede (često) bezuba baba i slabozubo dete i doručkuju. Baba uzima nož i kreće da dere neku pršutu na sitne komade. Pršuta sušena kod prijatelja Vukote na Pešteru, nema zajebavanja, tvrda ko cepter lonac. Baba seče zdravlje za svoje unuče da joj bude jako i stameno, seče na sitne komade jer je ono malo i ne može da progune veliki komad, ali ma koliko da su komadi sitni - pršuta je suvo meso, to joj je u prirodi, i mališa ne može sam da je razlupa u kamenolomu svoje usne duplje.
Naše babe nas vole najviše na svetu celom i sve bi učinile za nas. Naše babe žele da mi osetimo bogatstvo domaće pršute. Naše babe boli ako mi nešto fizički ne možemo da pojedemo i hoće da nam pomognu. U trenutku kad mukica detinja molećivo pogleda bakutu misleći na neko kašasto jelo, nju će srce zaboleti kao nikad u životu i odmah će priteći u pomoć rečima:
''Da sažvaće baka.''
A zatim će sažvakati pršutu, isisati svaku naznaku neosušene svežine iz nje i vratiti kašasti komad gume u usta svom najdražem unučetu.
