U pekari sumnjive akreditacije (koja se najčešće nalazi blizu autobuske, železničke ili neke druge stanice gde prolazi milion ljudi dnevno i sve ih baš zabole šta će da jedu), gore nego što je ona Megatrendova, simpatična devojka ili neka druga persona (sa neobično velikim "grudima", što bi rek'o naš narod: k'o bostan, da ti, prijatelju, ne bi gled'o šta'š da jedeš nego u nešto drugo) postavlja ovo pitanje. E, a ti odma' znaš da je to nejestivo, prijatelju. Ne da ne'š jebat, nego, što je od krucijalne životne važnosti: ne'š jesti. Time sto posto konju glavu da razbiješ možeš! Ili još gore nekoj volini kojega su "izujedali obadi", a glava mu gora nego iz onog vica o kuvanju bosanske glave. Iz pristojnosti, ako si pristojan, reći ćeš: "Nema potrebe", dati personi tih dva'es dinara i pobeći glavom bez obzira. Ako te baš zabole određeni organ (da preciziram: muški polni) za pristojnost, samo ćeš izleteti odatle brže nego kometa! Što i jeste najsigurniji put da ostaneš živ...

Речи које изговара продавачица у нади да ће вас зајебати својом љубазношћу, иако се дубоко иза тога крије само неизричива жеља да прода и последњи лиснати штап или пак данско пециво.