Opaska drugaru koji ceo dan provodi za svojim lap topom ušuškan u krevet iz koga nema nameru da izađe ceo dan osim kad ide da piša i da jede. Vegetira, prazitira na leđima ćaleta i keve iako ima dvadeset i kusur u guzici. Kad ga pitaš što ne radi, kaže nema posla. Kada mu kažeš da ima samo ako hoće da radi on ti kaže da neće da se saginje privatniku za petnes hiljada mesečno iako ne bi imao ni za klikere da ga matori izbaci iz stana. Školu je zajebao i ako je mogo, nije hteo da uči jer ga smarali profesori mnogo. Persona non grata. Ne bi smuvao ni Rušku Jakić a kamoli žensko. Dan mu se svodi na ležanje kuckanje i ležanje.
- Miško, a zašto brate ne ideš da se zaposliš kod Canetovog strica na građevini. Jeste, znam da bi bio građevinski konobar, ali opet ti je to bolje nego tu da blejiš ceo dan.
- Ja da raznosim cigle i malter po gradilištu! Pa za šta me ti smatraš!?
- Brate za budalu! Ne mrdaš iz kreveta ceo dan, zajebavaš tu matorce, ma da živiš hiljadu godina u gmizavca bi se pretvorio, noge ti služe samo da ti drže stomak!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Istina!
+