Ултимативни изазов за сваког родитеља, али и за свако дете. По оној старој - дај човеку власт да видиш какав је човек. Многи људи се непријатно изненаде.
И док родитељи у Злоћудову окопавају кромпир и задњи динар дају за школовање, "дете" се ексира скупим пићима по клуповима, `вата се ко са киме стигне, повраћа се, усерава и упишава, срамоти род и пород, испити се одлажу, године се обнављају. Све зато што родитељи немају срца да "детету" увале мотику у руке и стерају га на њиву да иде да копа. Јадно дете. Јадни родитељи! Јадни у главу.
Брижна мајка:
- Ћерко, јел учиш?
- Учим мама, учим. (склања потрошен куртон са ноћног сточића)
- Учиш курац, јел тако? - добацује отац.
- Милоораааааааде! (бесни глупа мама) То је наше дете. Јел тако да учиш?
- Учим, учим... (покушава погледом да нађе макар једну књигу или скрипту, али залуд).
Залуђени отац:
- Сине, како иде факс?
- Ма, онако... Полажем испите.
- Не сери, нисам те то питао. Неко како иде ФААААКС?! Ду ју фак, ор ју донт?
- АААааааа! Иди бре ћале, док ја укапирам... Па, иде. Ај ДУ ФАК!!! ФАКС!
- Ако, и треба. Да те замолим нешто...
- Реци.
- Бирај мало. Мени за љубав. Да ме не буде срамота, ако затрудни, да ми се краве по штали не стресирају када виде снајку. Разумем ја младост, пиће, па онда те дроге... али ипак бирај мало.
- Бирам, бирам.
- Ајде, факсирај, али понекад и положи неки испит. Греота да се вратиш овде, лепше је Београду. Ту нам је пола села. Ово што је остало ни за курац није. Дословно.
- Ћалееееее, давиш!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Poslednje tri recenice nepotrebne skroz.
Razvodnile dobru definiciju.
Au jebotebog, dadoh Granjki plus!
cela istina+
Ko bira... +